Sta je kum, sta je drug..?
Evo bas sada nesto, doduše, posle nekoliko destina vodki, razmišljam sta je drugarstvo u stvari..?
Znas onaj trip kada sedis sa najboljim ortakom na terasi duvate džoint i provalujete vanzemaljce…e to je drugarstvo. Znas onaj trip kada sedis sa najboljom drugaricom i objasnjavas joj kako ti se sinoc nije digao…e to je drugarstvo. Ili ona situacija kada pijes prvu jutarnju kafu sa najboljim drugovima posle lude zurke…eeeeeeeee jebote…
A jel znaš onaj trip kad sediš sa ortakom koga je upravo ostavila riba i sve sto treba da radiš je da slusaš..? On priča, pita za savete a ti klimaš svojom pijanom glavom i slušaš…upijaš ko sundjer i slusaš….
Onomad sam sedeo u kafani „Tošin bunar“ …dva mlada momka su pili da zaborave…jedan je pio da zaboravi a drugi je bio njegov drug…platili su cigane unapred, da sviraju dok su im glave iznad stola…hehehe…svaka čast momci, uvek sam cenio ljude koji imaju osecaj za vreme….
To su drugovi…
U neko zlo vreme pokušasmo ja i moje društvo da dovucemo cigane za nas stol……………
Nema šansi…Gospoda cigani su nam jasno dali do znanja da sviraju za Gospodu Drugare…obojica su bili mrtvi pijani, brade su im bile u čašama a kafanski dim ih je obavijao kao trbušna plesačica…nisu se obazirali…njega je bolela ljubav a njega je bolela ljubav najboljeg duga…a cigani su to osečali i svirali….nije bilo tih para koje su mogle da ih kupe u tom trenutku…kao da su svirali za ceo svoj život…jer bol je sastavni deo jednog poštenog života…a ta se i pošteno placa …unapred, al´ samo kod frajera sa osecajem…
Ponosno su pokušavali da podignu svoje glave u trenutku kada ih je pogodila strofa…ali bila je to borba sa gravitacijom, unapred izgubljena…
Počelo je da boli i nas za stolom, pio sam svoj špricer i sisao svoju govedju čorbu…jebo me pas i kad sam pomislio da im pokvarim veče time što sam hteo da pozovem cigane za svoj stol…takvo drugarstvo zaslužuje duboko poštovanje…
E sada u nekim trenutcima kada vratim film i kada se setim nekih situacija jedina stvar koja vredi setiti se …jeste to kada sam sam sa svojim drugovima ostao drug…jeben je to osecaj…puni srce, daje smisao životu..a na kraju krajeva ni jedna banka na svetu ti nemoze dati kredita kao dobar drug…ako je stvarno dobar onda možes pozajmljivati do bezkraja i sve ce na kraju biti isplaceno jednim iskrenim osmehom…heheeee…
p.s. posveceno…Dubi, Ranku, Čumetu, Šiceru, Doktoru Bobu i mome bratu Žiletu
„Na početku svega beše reč“...reče Šicer i ostade živ kao i mnogo puta pre toga. Zaradio je taj nadimak samo zbog toga što je voleo disciplinu . Možda se zajebao što je kao primer disciplinovane populacije koristio Hitlerovu vojsku, ali jednom receno ostade u narodu i zapamceno...i ostade Dragan – Šicer. Rominjao je sneg iza njegove brzopokrecuce levo-desno, gore-dole, glave...Ja sam ga slusao i verovao sam mu. Ni biblija , ni stotine svestenika nisu uspeli da me ubede kao on, da na pocetku svega bese ...rec.
Dostojevski, Stulic, Remark i gomila drugih likova su samo face koje znaju da opisu sve to sto ja i on osecamo mrtvi pijani u noci kada pada prvi sneg. Objasnio mi je da bi sve zamenio za moc reci...Ja sam mu objasnio da sam Stulica po prvi put ukapirao kada sam naduvan na klonji slucajno naleteo na knjigu njegovih tekstova. Onako oslobodjeni od ritmova, melodije i njegovog glasa uspeli su da me zadrze dva sata na klozetskoj dasci. Tek kada sam pokusao da ustanem ukapirao sam da poezija uopste nije laka disciplina.
Pricalo se o godisnjem odmoru na Rodosu. O digitalnoj fotografiji i porodici koja je ogranicena vlastitim ogranicenjima. Sto vise piva je bilo popijeno to vise tema je bilo naceto...ali celo vece je u vazduhu visela samo jedna stvar...Drago mi je da te vidim.
Dragan je svojim iskrenim pokretima ruku rasterivao dim koji sam ja slao prema njemu, a ja sam svojim dimom punio praznine koje su njegove ruke ostavljale...Dobro smo se razumeli...
Pivska pena nam je pravila brkove, koje smo u zaru konverzacije skidali i ponovo pravili zalivajuci svaku pametno i uspesno izgovorenu recenicu – ponosno. Beli brkovi su kratkotrajni...Samo smrad kafane traje do sledeceg pranja. Ostavio sam Dragana samog za stolom...povracanje ne trpi publiku...
Narandzasta svetla u principu nisu prirodna, ali oko njih se skuplja gomila neprirodno lepih guzova. Sta sve to vredi kada Dubu opet boli glava...
Moja devojka je danas spakovala svoje stvari i srecan sam sto nisam morao da joj kazem da ostavi kljuceve, u tome je uvek bila dobra...umela je da cuje neizgovorene recenice.
Sedim u Akropolisu i pijem spricer. Ne smeta mi sto na casi pise Dzoni Voker i sto u mom spriceru plivaju tri kocke leda, jebiga takvo je mesto u pitanju. Niko se ne smara sa detaljima.
Narandzasti neon cepa mrak, i duvanski dim sasvim lezerno putuje prostorom. Vidljiv je, za promenu. Devojka je spakovala sve, pa cak i dva neraspakovana pakovanja tagljatela. Nije mi smetalo, vise volim torteline. Pokupila je dzem iz frizidera i ja sam joj spakovao domace krastavce, kad vec nosi klopu nek ponese ono sto stvarno vredi. Gomila se polako skuplja i oni odvaljeniji probijaju led. Sedim i gledam...Covek stvarno treba da zna gde pripada, nista gore od toga kada si pijan tamo gde se duva i, nedaj boze, obrnuto. Guz je guz, ovako iz perspektive tipa koji je upravo postao slobodan, pocinjem da kapiram da je zensko dupe savrseno za beg od realnosti. Bilo kako bilo, farmerke mu pomazu da ocuva svoje dostojanstvo cak i onda kada za to stvarno vise nema razloga. Zategnu ga, uoblice, zavisno od modela, i nekako mu daju dusu. Oni jeftiniji , nazovimo, stariji modeli mu daju smek velikog, dubokog i prijatnog dupeta. Ovi noviji i moderniji mu daju smek brzog, malog i tvrdog dupenceta sa kojim nema zezanja. Klasiku vise niko ne primecuje... suvise je klasicna.
Duba me je opet ostavio samog... Uvek ga boli glava kad je najbolje. On u stvari nikada nije ukapirao da tek kada pocne da te boli glava pocinje i zezanje. Imao sam jedno vreme teoriju da kada osetis da vise ne mozes da pijes spricer treba da popijes jos tri, tek onda ti se vrati investicija...Nekada mi se vratila u obliku svega sto sam taj dan pojeo a nekada u obliku dve zene u krevetu...u tome je magija, nikada ne znas na koju rupu ce popijena energija izaci...
Cevcim spricer i palim pljugu za pljugom...danas me niko nece pitati gde sam bio. Nisam siguran da mi to nece nedostajati ali sam siguran da je u pitanju navika. Sve ovo desava se u gradu u kojem je vise kafana pod zemljom nego na zemlji...Znaci sedim, u pricipu, u podrumu osvetljenom narandzastim neonom, ostavila me devojka, ostavio me drug i analiziram guzove iz perspektive tipa koji pije spricer i ne mari za detalje...svaka cast.
| < | siječanj, 2006 | |||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | 31 | |||||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Trenutna razmisljanja i impresije...